Život u lancima!Kako se Nišlijki uzimanje kredita pretvorilo u noćnu moru i to zbog - 1.700 dinara!

Vraćanje kredita u Srbiji može da se pretvori u noćnu moru, o čemu svedoči i slučaj M.S. iz Niša, koja je zapala u finansijske probleme, jer joj je nedostajalo 1.700 dinara na računu da bi mogla prevremeno da otplati kredit od skoro 0,5 miliona dinara kod jedne banke, a kod druge banke se već zadužila da bi refinansiranjem vatila prvi zajam.

"Želim, pre svega, da svojim iskustvom pomognem drugima da ne naprave istu grešku",
kaže ova građanka Niša

Ovoj građanki Niša, čiji identitet je poznat Tanjuu, desila se paradoksalna situacija da umesto da otplaćuje samo kredit za refinansiranje od 497.000 dinara kod jedne banke, sada mora posebno da otplaćuje i zajam od 184.885 dinara kod druge banke (ukupno oko 682. 000 dinara), a sve je počelo uzimanjem kredita od 515.000 dinara u junu 2012.

M. S. iz Niša je Tanjugu rekla da je taj kredit uzela od Kredi Agrikol banke, i da su joj mesečne obaveze iznosile 15.384 dinara.

Od februara 2009. godine M.S. je samohrana majka dvoje dece, posle smrti muža, tako da joj je posle zaduživanja kod banke od mesečne plate ostajalo svega 12.000 dinara za život sa decom, pošto isplati ratu kredita.

U oktobru 2012. godine M.S. se odlučila da uzme kredit za refinansiranje kod Ccačanske banke i prevremeno otplati zajam Kredi Agrikol banci. Novac u iznosu od 496.987,45 dinara, uplaćen je na račun M.S. u Kredi Agrikol banci sa svrhom "refinansiranje kredita M.S."

Evidentno je da je nedostajalo 1.700 dinara do punog iznosa kredita.
Međutim, kako tvrdi M. S, Kredi Agrikol banka nije izvršila naplatu preostalog iznosa osnovnog kredita, već ih je zadržala na računu klijentkinje iz Niša i u periodu od 9. oktobra 2012. do 11. oktobra 2013. godine od tih sredstava naplaćivala kamatu od kredita drugim klijentima.

Epilog je bio da umesto da otplaćuje samo kredit za refinansiranje Čačanskoj banci, M. S. sada otplaćuje i zajam Kredi Agrikol banci u iznosu 184.885,29 dinara u 33 mesečne rate, po 8.815,44 dinara.

"Želim da 'otvorim oči' javnosti, posto sam sama postala žrtva sistema banaka"

 

M. S. je citirala i pismo Kredi Agrikol banke NBS-u, u kome je navela da su "9. oktobra 2012. godine obaveze M.S. po kreditu iznosile 498.735,03 dinara (glavnica 493.201,04 dinara, plus redovna kamata od 5.533,99 dinara), ali je na njen račun uplaćen iznos od 496.994,8 dinara, tako da je nedostajalo 1.740,23 dinara da se izmire sve obaveze po tom zajmu".

"Ovom prilikom želim, pre svega, da svojim iskustvom pomognem drugima da ne naprave istu grešku. Želim da 'otvorim oči' javnosti, posto sam sama postala žrtva sistema banaka", poručila je M.S.

Povodom ovog slučaja, u Kredi Agrikol banci Tanjugu nisu objasnili kako je došlo do ove računice i problema, ali tvrde, posle provere celokupne dokumentacije u vezi sa ovim slučajem, da je banka sve uradila u najboljem interesu klijenta i da su sve procedure banke i dobra poslovna praksa ispostovane.

To je prilikom medijacije u Narodnoj banci Srbije (NBS) i konstatovano, kazu u toj banci.
 

Kredi Agrikol banka je i dalje na raspolaganju klijentu za svaki razgovor kojim bi se doslo do obostrano prihvatljivog resenja situacije u kojoj se klijent nalazi, poručili su iz te banke.

Kako se zaštititi?

U NBS Tanjugu nisu mogli ništa da kažu o ovom slučaju.

U okviru NBS postoji Centar za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga, u kojem klijenti banaka, lizing kompanija, društva za osiguranje ili društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, mogu da zatraže zaštitu svojih prava, ukoliko smatraju da su ona povređena.

Preporuka je tog Centra klijentima da prvo pokušaju da u direktnom obraćanju službenom licu finansijske institucije razreše problem s kojim se suočavaju.

Međutim, ukoliko pri direktnom obraćanju nisu zadovoljni usmenim odgovorom u vezi s problemom, imaju pravo da finansijskoj instituciji upute pisani prigovor.

Ako finansijska institucija na pisani prigovor ne dostavi odgovor u roku od 30 dana ili je klijent nezadovoljan predloženim rešenjem problema, imaju mogućnost da se obrate NBS - upućivanjem obaveštenja ili prigovora.

NBS potom razmatra prigovor i sprovodi postupak posredovanja - medijacije između klijenta i finansijske institucije u cilju postizanja dogovora.

 Izvor: (Blic)

Darko Lazić napravio kuću na selu, uložio 300.000 eura, a onda je uslijedio šok!

Totalni preokret zbog žene! Darko Lazić obustavio je zidanje kuće u rodnom Brestaču zato što njegova žena Ana Sević ne želi da živi na selu. Iako je pjevač planirao da za svoje porodično carstvo u Sremu izdvoji oko 200.000 eura, a kuća ga je već koštala oko 100.000 eura, on je dio  novca preusmjerio na kupovinu i opremanje stana u Beogradu jer njegova žena insistira da s petomjesečnom kćerkom Lorenom žive u gradu.

- Darko je prije dvije godine počeo da gradi kuću od 300 kvadrata u rodnom mjestu. Međutim, njegova supruga ne preferira život na selu i zbog toga je odlučio da zasad prekine s radovima – priča naš izvor. Pobjednik četvrte sezone takmičenja „Zvezde Granda“ potvrdio je ova saznanja i dodao da svoju ljepšu polovinu podržava u tome što neće da živi u ruralnom području. - Istina je da sam stopirao izgradnju kuće! Čaršija svašta priča, ne bave se svojim životom već vode tuđu brigu. Nije samo Ana ta koja neće da živi na selu, neću ni ja. Novac sam uložio u stan u Beogradu, u kojem živim sa suprugom i kćerkom, a sa gradnjom kuće ću nastaviti poslije Nove godine – rekao je pjevač za Kurir.

Hag pustio Šešelja

Sudsko veće Haškog tribunala donelo je odluku da Vojislav Šešelj bude privremeno pušten na slobodu, rekla je Tanjugu portparol Haškog tribunala Magdalena Spalinska.

U podnesku Tribunala navedeno je da je Sudsko veće na sopstvenu inicijativu i iz humanitarnih razloga, zbog pogoršanja zdravstvenog stanja optuženog, „imajući u vidu nove okolnosti i kako bi izbeglo najgore“, naložilo privremeno puštanje Šešelja na slobodu.

Ta odluka bi, kako je navedeno u podnesku, trebalo da omogući Šešelju lekarsku negu „u najadekvatnijem mogućem okruženju“, a Veće je, takođe dodalo, da, s obzirom na okolnosti, nije neophodan pristanak optuženog.

Istovremeno, zaštita svedoka i integritet postupka moraju biti garantovani, naglasilo je Sudsko veće.

Veće je, kako piše u podnesku, nedavno razmatralo mogućnost privremenog puštanja na slobodu Šešelja zbog pogoršanja zdravstvenog stanja, ali je moralo da prekine tu inicijativu, jer još nisu bili ispunjeni uslovi koje je nametnulo Veće.

Vlada Srbije juče je dostavila Haškom tribunalu uslovne garancije za puštanje Šešelja.

Sudsko veće, koje je, u međuvremenu, dobilo i dodatne informacije o pogoršanju zdravlja optuženog, zaključilo je da će Šešelj poštovati uslove – da ne utiče na svedoke i žrtve i da će se pojaviti pred Tribunalom kada mu to bude naloženo.

SRS čeka predlog odluke, kontakt sa Šešeljem

Srpska radikalna stranka večeras nije mogla da komentariše odluku sudskog veća Haškog tribunala jer čeka da dobije zvaničan predlog i da im se iz Sheveningena javi njihov lider.

Funkcioner SRS Zoran Krasić izjavio je Tanjugu da rukovodstvo stranke očekuje da će Šešelj u Hagu uskoro dobiti prevod na srpski te odluke i da će potom kontaktirati sa rukovodstvom radikala.

On je naveo i da SRS čeka da dobije zvaničan predlog odluke Hašskog tribunala sa francuskog jezika i dodao da, po dosadašnjim iskustvima, osim onog što se objavljuje postoji i aneks koji nije dostupan javnosti.
„Dok se ne čujemo sa Šešeljem i ne dobijemo predlog odluke, ne možemo da komentarišemo stav Haškog suda“, rekao je Krasić i dodao da će se tokom večeri radikali oglasiti tim povodom zvaničnim saopštenjem.

Skoro 12 godina u Hagu

Šešelj je u Haškom tribunalu, u pritvorskoj jedinici tribunala boravio duže od 11 i po godina, počev od 24. februara 2003.

Šešelj je rođen 1954. u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u tom gradu posle, kako se navodi u njegovim biografijama, dve i po godine studiranja, ubrzo je i magistrirao a doktorirao je u Beogradu 1979, kao 25-godišnjak.

Sa Vukom Draškovićem, 1989. godine osnovao Srpsku narodnu obnovu, koja se ubrzo raspala.

Iduće godine Šešelj je osnovao Srpski četnički pokret, koji se ujedinio sa delom Narodne radiklane stranke i tako, od 23. februara 1991. postao Srpska radikalna stranka (SRS)

Sredinom te godine Šeselj je izabran za poslanika Skupštine Srbije, u izbornoj jedinici Rakovica, gde je pobedio kandidata Demokratske stranke, književnika i akademika Borislava Pekića.

Krajem maja 1992. na prvim izborima za Skupštinu SRJ, SRS je po broju mandata i glasova bila druga stranka. Te godine su, u saradnji sa SPS-om, Šešeljevim zalaganjem oboreni prvi premijer SRJ Milan Panić i predsednik Dobrica Ćosić.

SRS je septembra 1992. otkazala poverenje Miloševićevoj manjinskoj Vladi Srbije, posle čega su održani vanredni parlamentarni izbori.

Za predsednika opštine Zemun Šešelj je izabran 1996.

U jesen iduće godine, na izborima za predsednika Srbije, pobedio je u drugom krugu kandidata SPS-a Zorana Lilića, ali mu pobeda nije priznata jer, navodno, nije izašao dovoljan broj glasača.

Januara 1997, u drugom krugu ponovljenih izbora izgubio je od novog Miloševićevog kandidata Milana Milutinovića.

Marta 1998. ušao je u koalicionu Vladu Srbije i izabran za njenog potpredsednika. Nakon što je predsednik SRJ Slobodan Milošević, juna 1999. godine, prihvatio da se vojne i policijske snaga povuku sa Kosova i Metohije, SRS je izašla iz vlade, ali se i ubrzo vratila.

Šešelj je učestvovao i na izborima za predsednika Srbije 2002. godine, kada je osvojio oko 23 odsto glasova (tada je pobedio Vojislav Koštunica, kojem je u drugom krugu protivkandidat bio Miroljub Labus).

Šešelj je zbog političkih stavova i aktivnosti u nekoliko navrata bio zatvaran.

Tribunalu u Hagu predao 23. februara 2003. a narednog dana je izručen u Ševeningen. Pred tim sudom se krajem marta 2003. izjasnio da nije kriv ni po jednoj tački optužnice.

Njemu se u tribunalu sudi za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja u Hrvatskoj, BiH, ali i za dela počinjena u Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Suđenje je počelo 7. novembra 2007, a januara 2009. je dodatno optužen za nepoštovanje Tribunala zbog obelodanjivanja imena i drugih ličnih detalja tri svedoka čiji je identitet, po nalogu pretresnog veća, zaštićen od javnosti.

Šešelj je jula 2009. osuđen na 15 meseci zatvora zbog nepoštovanja suda, a u februaru 2010. drugi put je optužen zbog toga što je u knjizi objavio podatke o 11 zaštićenih svedoka.

U raspravi održanoj 9. marta 2011. zatražio je odštetu od 10 miliona evra i ponovio svoj zahtev da veće donese oslobađajuću presudu pošto tužilaštvo nije ništa dokazalo protiv njega.

Iznošenje završne reči na sudu je počelo marta 2012. godine.

Tužioci tribunala zatražili su za Šeselja 28 godina zatvora, zbog zločina nad nesrbima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, počinjenim od 1991. do 1993. godine.

Tužilac Matijas Markusen je poslednjeg dana iznošenja završne reči tužilaštva zatražio od sudija da Šešelja proglase krivim po svim tačkama optužnice (ima ih devet), uz obrazloženje da je dokazano da je kriv za „teške zločine kako po obimu tako i po gnusnoj prirodi“.

Izricanje presude bilo je zakazano za 30. oktobar 2013. godine. Šešelj je, međutim, jula 2013. zatražio izuzeće sudije Harhofa zbog sumnje u njegovu pristrasnost.

Sud je prihvatio Šešeljev zahtev i umesto Frederika Harhofa imenovao sudiju Mandiaje Nijang.

Početkom 2014. zatražio je da bude oslobođen ili da suđenje počne ispočetka jer, kako je naveo, nije pravično da postupak bude nastavljen uz sudiju koji nije pratio postupak od početka.

Odvojeno od optužnice za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja, u tri postupka osuđen je zbog nepoštovanja suda, na 15, 18 i 24 meseca zatvora.

Šešelj je prvi put smešten u bolnicu 6. januara 2012. godine, a šest dana kasnije ugrađen mu je pejsmejker. Posle toga bio je hospitaliozovan u nekoliko navrata.

Nedavno je Milovan Bojić, član lekarskog tima koji ga je u Hagu pregledao, izjavio je da je Šešeljevo zdravstveno stanje ozbiljno i da postoje elementi „životne ugroženosti“ i „definitivne metastaze na jetri“.

Bojić je na konferenciji za novinare rekao da je lider radikala trebalo da primi 12 doza hemioterapije, a da je primio samo jednu, kako je navedeno u saopštenju SRS. Prisutne novinare izvestio i da nema Šešeljevo odobrenje da o njegovom zdravstvenom stanju javno govori, ali da to radi „zbog medicine, njegovog zdravlja i porodice“.
„Dalju terapiju Šešelj je opravdano odbio zbog toga što je iz bolnice bio prebačen u „bunker“, u prostoriju bez prozora, a ti uslovi su medicinski apsolutno neadekvatni. Kao obrazloženje rečeno mu je da bi njegove izlučevine zbog terapije mogle da budu toksične i štetne i po ostale zatvorenike i medicinsko osoblje, pa je zato izolovan“, rekao je Bojić.

On je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je jedino rešenje da se Šešelj leči u Srbiji, ali je i ukazao da se to ne može očekivati dok njemu ne bude ukinut pritvor.

Šešelja je u Hagu, kako se navodi u saopštenju, pregledao tim lekara u kojem su, pored Bojića, bili i Mirko Bulajić, Zoran Milošević, Zora Naumović i Predrag Rebić.

Haški tribunal zatražio je 5. novembra 2014. od Holandije i Srbije da se hitno izjasne o mogućem privremenom puštanju na slobodu haškog optuženika Vojislava Šešelja.

(Tanjug)

Vojislav Šešelj: Neću se baviti svojim lečenjem, već ću sve snage usmeriti na osvetu!

„Ako i dođem u Srbiju, neću se baviti svojim lečenjem, već ću sve snage usmeriti na osvetu“, poručio je Vojislav Šešelj našim diplomatama juče u Haškom tribunalu.

Na taj način je, kako saznaje “Blic” u diplomatskim krugovima u Hagu, reagovao lider SRS čim je čuo informaciju da bi mogao da bude pušten na privremenu slobodu.

Uz ovu pretnju Šešelj je, kako saznajemo, rekao i da neće prihvatiti ničije garancije niti bilo kakva uslovljavanja. Jedino što ga je zanimalo jeste da ga Tribunal oslobodi i pusti kući.

Privremeno veće Haškog tribunala donelo je večeras odluku da se Šešelj pusti na privremenu slobodu.

Vlada Srbije je ponovo dala uslovne garancije za Šešeljevo puštanje na privremenu slobodu, čime je odgovorila na hitan zahtev Tribunala.

- Vlada je spremna da pruži garancije za njegovo privremeno puštanje na slobodu pod uslovom da se optuženi Vojislav Šešelj izjasni da će poštovati sve uslove koje odredi nadležno sudsko veće Haškog tribunala, kao i da prihvata garancije Vlade Srbije, imajući u vidu da ih je do sada odbijao – izjavio je potpredsednik Vlade i predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić.

Puštanje Šešelja na privremenu slobodu Hag je obrazložio pogoršanjem njegovog zdravstvenog stanja, o čemu su prošle nedelje govorili srpski lekari koji su ga posetili u Tribunalu.

Međutim, za razliku od prošlog puta, kada je Hag u devet tačaka decidno naveo šta sve Šešelj ne sme da radi u Srbiji, ovog puta je od Vlade Srbije traženo da garantuje samo da Šešelj neće kontaktirati s potencijalnim svedocima i da će se vratiti u Hag kada ga Tribunal pozove.

Šešeljev sin Aleksandar kazao je da njegov otac do sinoć do 20 sati nije zvanično dobio ponudu o puštanju na privremenu slobodu pod svim uslovima.

Prema rečima Aleksandra, njegov otac veruje da je to još jedna igra Tribunala, i da u javno saopštenoj ponudi nisu navedeni svi uslovi koji bi mogli da mu budu ponuđeni i da nikada neće prihvatiti da bude u kućnom pritvoru.

Takođe, kako je istakao, Šešelj „nije ni tražio niti će prihvatiti garancije koje daje prozapadna izdajnička vlada u Beogradu“.

(Blic)

Nešto treba da se desi: 500 najmoćnijih bankara se sklonilo u podzemna skloništa

Nešto veliko treba da se desi. Kako znamo? Razni ljudi su ukazali da će u poslednjem kvartalu 2014. doći kraj mnogim institucijama i načinima života.

Sada je već kasno upozoravati ljude, već se zapravo treba sakrivati od pogrešnih ljudi. Previše je dokaza da bi se cela situacija shvatila neozbiljno.

Nedavno je Pastor Lindzi Vilijams rekao kako su teška vremena za preživljavanje. On više ne radi intervjue. Širenje informacija prosto više nema smisla i neće imati uticaja na nadolazeće događaje.

Kako kaže jedan general koji se borio u dva rata: „Voz je krenuo ka poslednjoj stanici a nema ko da ga zaustavi.

Amerika je imala šansu da spreči nadolazeću tiraniju, ali nisu želeli da se dignu sa dvoseda i prestanu da gledaju prokleti NFL. Pa, sada NFL stoji za „Not For Long“ (Ne zadugo) i to upravo označava koliko je vremena toj državi ostalo. Amerikanci se valjaju u sopstvenoj apatiji i neznanju decenijama. Uskoro će se valjati u sopstvenoj krvi“.

U intervjuu koji se dogodio 9. decembra 2012. godine na The Common Sense Show-u (Šou zdravog razuma), Džim Mars je pričao o tome kako je otprilike 400-500 bankara napustilo svoje pozicije i sakrilo se. Mars je podsetio gledaoce da je elita razvila sopstvena skloništa kojima samo oni imaju pristup. On je sigurno aludirao na to kako slede veoma loši događaji, a globalna elita je toga svesna i beži od pretnje.

Kada se zvaničnici vlade iz različitih agencija masovno povuku, to i nije događaj vredan pomena. Međutim, kada se isti zvaničnici masovno povuku a zatim premeste kako bi formirali sopstvene enklave za preživljavanje, onda je to nešto prilično uznemiravajuće, pogotovo kada se obrati pažnja na direktore Vol Strita.

Prema zvaničnoj politici agencija, nekim trenutnim zvaničnicima DHS-a i CIA-e i njihovim porodicama biće obezbeđeno sklonište na različitim strateškim pozicijama u Koloradu ako dođe do nevolje.

Mnogi ljudi danas su svesni da postoje podzemne ustanove koje se nalaze ispod međunarodnog aerodroma u Denveru, a koje su podzemnom železnicom povezane sa ustanovama NORAD-a u planini Šajen, tvrđavom Karson i vazduhoplovnom bazom Piterson.

Građevine su deo programa Kontinuitet vlasti, koji je razvila vlada SAD početkom Hladnog rata. Međutim, ove ustanove postaju planirano odredište za mnoge članove globalne elite koji će se tamo sakriti kada se pakao oslobodi.

Evakuacija elite je provežbana u septembru 2011. godine u vežbi DHS pod nazivom Operacija Planinski čuvar, kada je Denver aerodrom bio zatvoren za javni saobraćaj. Ovaj događaj nije novost jer je prenet kao mejnstrim. Ipak, ovaj događaj je vredan pomena jer nije slučajnost da je CIA premestila svoju veliku kolekciju podataka u podzemne ustanove ispod aerodroma Denver. Ova informacija nije tajna, ali je važna za neraširenu informaciju koja tek sledi.

Nedavno su se penzionisani zvaničnici iz NSA premestili u oblast u Ozarksu gde imaju pristup podzemnoj zoni bezbednosti koja je transformisana u mini-sela sa samoodrživom zaštitom. Njihova imovina se tipično sastoji od 800-1000 ari za svaku porodicu, prenosnih zaliha vode, ogromnog naoružanja, alternativne komunikacije i hrane koja može da traje godinama.

Sve ovo dojavljuje pojedinac koji se penzionisao iz NSA pre tri godine. Njegovu odluku da se premesti je pokrenuo ponovni odabir predsednika Obame, koji će, prema njegovim rečima, ubrzati pokolj koji sledi zbog događaja koje će izazvati Obamina administracija.

Nedavo penzionisani zvaničnici FEMA-e se premeštaju u predeo Roling hilsa u Severnoj Karolini. Njihova enklava sadrži iste resurse koji uključuju vazduh, vodu, hranu i oružje.

Ove enklave takođe uključuju podzemne građevine koje su osetno samostalne i mogu da posluže za izolovanje stanovnika koji bi pokušali da dođu spolja. Ovo je potvrdio jedan zvaničnik FEMA-e koji je odbio da učestvuje u premeštanju i jedan član porodice.

Svi izvori su potvrdili jednu stvar, kada Amerikanci počnu da uviđaju masovno premeštanje vojne imovine zajedno sa prizorima strane vojske na površini Amerike, uslediće ozbiljne nevolje.

(Webtribune.rs)

Specijalac za alkohol: Majku 7 dece, ni krivu ni dužnu, držali 12 sati u stanici Savski venac!

Ja sam specijalista za alkohol, osetim ga na kilometar - bio je jedini argument saobraćajnog policajca da bi Sašu Tomić, majku sedmoro dece iz Požarevca, odveo u policijsku stanicu na trežnjenje

Saša Tomić iz Požarevca provela je jezivu noć "na trežnjenju" u policijskoj stanici Savski venac, uprkos tome što je bila bolesna, jer je saobraćajac, samozvani "specijalista za alkohol", priveo. Privođenju je prethodio uredno urađen alko test, koji je pokazivao nula promila, međutim ovim rezultatom saobraćajac nije bio zadovoljan.

"Ja sam specijalista za alkohol, osetim ga na kilometar” bio je jedini argument saobraćajnog policajca da bi Sašu Tomić, majku sedmoro dece iz Požarevca, odveo u policijsku stanicu na trežnjenje, gde je provela 12 sati u mračnoj, memljivoj i smrdljivoj ćeliji.

Saša nije bila upućena na lekarski pregled, na analize krvi i mokraće, a nije joj bilo dozvoljeno čak ni da se javi porodici. Ona je večeri kada je privedena već bila bolesna, uzimala je lekove za sinuse i migrenu, a njen dvanaestočasovni boravak u ćeliji doveo je do toga da dobije tešku upalu pluća.

Nemili događaj odigrao se 13. septembra ove godine.

"Na uključenju na autoput kod Autokomande, prema Nišu, zaustavila me je patrola saobraćajne policije. Uredno sam im pokazala dokumenta, odgovorila da idem u Požarevac, imala vezan sigurnosni pojas, a kako pre toga nisam napravila nikakav prekršaj, očekivala sam da je to redovna kontrola saobraćaja. Nikada, za 30 godina vozačkog staža, nisam kažnjavana",  počinje priču Saša.

Saobraćajac je Saši prvo zamerio zbog toga što joj je bila polomljena šoferšajbna i rekao da bi zbog toga mogao da je kazni. Onda je, uz opasku da joj ceo automobil miriše na alkohol pozvao da izađe napolje i da se podvrgne alko testu.

"Pokušala sam da mu objasnim da to što njemu miriše nije alkohol, već Biljna rosa i Piniment gel, koje upotrebljavam često, jer patim od migrene i sinusa. U tom trenutku bila sam prehlađena i kašljala sam. Svejedno, pristala sam da se testiram, jer nisam ni sumnjala u to da će rezultat biti negativan", objašnjava Saša.

Međutim, saobraćajni policajac, koji je sebe nazvao "specijalistom za alkohol" bio je neumoljiv i nije verovao Saši da joj automobil miriše zbog lekova. On nije poverovao ni alko testu, koji je nakon nekoliko duvanja, svaki put pokazivao nula promila i Sašu optuživao da "ne duva kako treba".

"Iznenada je odlučio da, pošto "neću da duvam", treba da zaključam auto i krenem s njim u policijsku stanicu. Ušla sam u policijski auto, sa njim je bio još jedan policajac i odvezli su me u stanicu saobraćajne policije Autoput. Tamo sam čekala oko pola sata, on je nešto pisao, a meni se niko drugi nije obratio zvanično, kako sam mislila da će se desiti i da će se ova situacija baš tu i rešiti. Nakon toga, ponovo smo seli u policijski auto i krenuli nazad, prema gradu. Usput je policajac zvao nekoga telefonom i raspitivao se da li da ide u 29. novembar ili Savski venac, nakon čega sam shvatila da me ne vraća do mog, parkiranog automobila, već vodi u zatvor", priča ova Požarevljanka, i dalje u neverici zbog svega što je doživela.

Ona je insistirala da je saobraćajac odvede u Urgentni centar na analizu krvi i urina a ne u zatvor, na šta je on odgovarao „da ima iskustva sa alkoholom i da mu je usmrdela auto" kao i da „pošto je odbila alkotest, to ima istu težinu kao da je pijana", pa je vodi na trežnjenje.

Podsetimo, Saša Tomić nije odbila alkotest, već saobraćajac nekoliko puta nije bio zadovoljan njegovim rezultatom.

"Duvala sam u dva aparata i to mu ponavljala. Tražila sam da me, ako već toliko sumnja i ako ima iskustva, odvede na vađenje krvi. Objašnjavala sam da nisam kriminalac, da sam majka sedmoro dece koja me sada čekaju i brinu", priča je Saša.

Uprkos svemu, završila je na trežnjenju u policijskoj stanici Savski venac, gde je provela 12 sati.

"U ćeliji sam provela noć i nedelju do 12 časova, u smrdljivoj i memljivoj samici, na betonu, bez vode za piće, bez pertli na patikama, bez telefona i mogućnosti da se javim porodici, nenaviknutoj da ne zna gde sam, bolesna, pod temperaturom sa kojom sam krenula u Beograd, bez lekova koji su mi ostali u tašni, koju je čuvar stavio u sef, bez papirnatih maramica, neophodnih za kijavicu kakvu sam imala, bez tih istih, njemu nepoznatih kremica za ublažavanje bolova i prehlade, u majici bez rukava i košulji", kaže Saša.

Međutim, ni tu njenim mukama nije bilo kraja.

Sašu je policija pogrešno obavestila da je njen automobil odvezen na Depo GSP-a na Novom Beogradu, međutim, tamo ga nije bilo. Uz pomoć taksiste, Saša je svoj auto pronašla na sasvim drugom mestu – na parkingu Parking servisa.

"Međutim, ni tada nisam mogla da preuzmem auto, jer taj parking nedeljom ne izdaje automobile, ali ih uredno prima! Čuvar me je uputio na parking na Starom sajmištu, da probam tamo da „platim", a da oni njemu da jave da li može da mi izda auto. Na Starom sajmištu nisu hteli (ili nisu smeli) da mi dozvole da kod njih platim preuzimanje automobila, iako smo i taksista i ja objašnjavali da sam i z Požarevca, da sam bolesna i da moram sledećeg dana ponovo da dolazim u Beograd. Ništa nije pomoglo. Platila sam taksi, kupila autobusku kartu i autobusom se vratila u Požarevac", završava Saša ovu neverovatnu priču i revoltirano dodaje da „ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju normalnim ljudima".

Odmah u ponedeljak, Saša Tomić je otišla kod lekara. Morala je na bolovanje zbog dijagnoze upale pluća. Za automobil je parking servisu platila 4.500 dinara, i morala je lično, bolesna u Beograd po njega.

Inače Saša Tomić je jedna od zvezda popularnog kviza "Želite li da postanete milioner" koji se prikazivao kod nas. Ona je postala široj javnosti tada poznata jer je uspela da "otvori" poslednje 15. pitanje u tom kvizu.

(Dnevno.rs)

Zapad nije spreman da ratuje protiv onih od kojih može dobiti po zubima

Piše: Nikolaj Starikov

Zašto Zapad želi da ratuje preko posrednika, tuđim rukama?

Postoje dva razloga za to. Prvi i glavni je – zgodnije je ratovati tuđim rukama, zgodnije u svakom pogledu. Ali, postoji još jedan razlog – Zapad nije spreman da ratuje protiv dostojnog protivnika.

On može da bombarduje slabog, da uništava one koji ne mogu da odgovore na napad, sa bezbedne distance. Međutim, Zapad niti ima želje, niti mogućnosti da ratuje protiv onih koji su u stanju da se istinski brane, koji neće dozvoliti da se na njih nekažnjeno bacaju bombe i rakete.

Nekoliko veoma zanimljivih činjenica mogli smo da saznamo iz članka ozbiljnog nemačkog nedeljnika Spiegel („Ogledalo“). Reč je o realnom stanju i realnim mogućnostima nemačke vojske.

To nije najjača vojska na svetu, ali nam njeno stanje, ipak, daje mnogo materijala za razmišljanje.

Ispostavilo se da od 67 helikoptera SN-53 koji se nalaze u Avganistanu, u vazduh može da se podigne… samo 7. Razlog je nedostatak rezervnih delova ili predug rok njihove isporuke.

Ništa bolja nije situacija sa borbenim helikopterima NH90.

Trenutno je u letnom stanju samo 5 mašina. Zašto?

Opet: „Isporuke rezervnih delova mnogo kasne“.

Na sledećoj slici je predstavljen teretni avion Transall C-160 kako poleće sa aerodroma Hon – da dostavi pomoć u Severni Irak. Za prevoz onoga čime Nemačka danas pomaže Kurde u borbi protiv bojovnika Islamske države, Bundesver koristi i putničke avione. Zašto? Zato što je samo 21 letelica – od 57 vojnih „teretnjaka“ – potpuno spremna za izvršenje zadatka.

Još je gora situacija sa borbenim avionima.

„Od 109 ratnih aviona Jurofajter, prema informacijama Špigla, samo je 8 potpuno spremno za izvršenje zadatka“.

Još 101 Jurofajter očekuje rezervne delove i nalazi se u radionicama. Neki su čak pretvoreni u izložbene eksponate vreme „otvorenih vrata“ (kako je to predstavljeno na fotografiji ispod iz avgusta 2014. Snimljenoj u vojnoj bazi u nemačkom gradu Roštok).

Ništa veselije nije ni stanje u nemačkoj mornarici.

Nemačkoj fali „podmladak“ među ratnim mornarima. Zato Nemci – ocenio je ironično uticajni list – „mogu da se raduju što se kasni sa izgradnjom pete podmornice klase 212A (na slici – brodogradilište u Ekernferdu)“.

Da bi rešila pitanje nedostatka kadrova, nemačka vojska „investira milione u reklamu, pokušavajući da zainteresuje mlade za službu u Bundesveru. Međutim, za život od oružja (na slici ispod su nemački vojnici u Avganistanu) premalo je zainteresovanih. A Bundesveru nedostaju i mehaničari, stručnjaci za računare i podoficiri“.

Sve ove činjenice, predstavljene u nedeljniku „Špigl“, Ministarstvo odbrane Savezne Republike Nemačke prokomentarisalo je veoma originalno. Može se reći „u duhu slobode reči i slobode informacija“.

Predstavnik za štampu ministra odbrane, Ursule fon der Lajen, objasnio je da je stanje u snabdevanju vojske – njena unutrašnja stvar o kojoj ne treba diskutovati u javnosti. Ali, nije naglašeno poricao objavljene činjenice. Predstavnik za štampu je samo rekao da je vojska dobro opremljena za „normalnu situaciju, što se smatra normalnim“.

Zato, poštovani čitaoci, kada čitate da je NATO odlučio da pošalje u baltičke zemlje – radi patroliranja i zaštite od „ruskih pretnji“ – dodatnih 6 lovaca Jurofajter, treba da znate sledeće:

Nemačka je uputila u Estoniju 4 vojna aviona, a 2 aviona u punoj pripravnosti nalaze se na aerodromu u SRN.

Osim ovih letelica, u nemačkom ratnom vazduhoplovstvu postoje… još samo dva aviona Jurofajter koji mogu da polete.

Prošlo je još nekoliko dana i „ministar odbrane Ursula fon der Lajen je priznala da su oružane snage Nemačke u ovom trenutku nisu u stanju da izvrše niz obaveza prema NATO.

„Što se tiče letelica, u ovom trenutku mi ne ispunjavamo ciljeve postavljene pre godinu dana:  u slučaju vanredne situacije – mi ne možemo da u roku od 180 dana obezbedimo za NATO obećani broj takvih aparata. Razlozi su nedostatak rezervnih delova za avione i kvarovi na helikoptera ratne mornarice“.

Međutim, u domenu „aktuelnih operacija i kratkoročnih reakcija NATO u slučaju krize“, Bundesver, prema njenim rečima, može da ispunjava sve obaveze prema Severnoatlantskoj alijansi“.

Evo, ovako stoje stvari.

Međutim, ne treba likovati. Zapad se trudi da ne troši na vojsku više nego što njemu treba. Podržavati „borbenu sposobnost“ konkretno nemačke vojske na nivou bliskom nuli, za Anglosaksonce je važan zadatak. Nemci će u tom slučaju biti popustljiviji.

Pred nama je, najverovatnije, kampanja, koja će imati za cilj da opravda povećanje vojnih troškova u svim drugim državama Zapada, izuzev SAD.

Rusiji ostaje da pažljivo prati poteze svojih „partnera“ u vojnoj sferi.

 (Fakti)

Ruska vojska počela hitno razmeštanje trupa radi zaštite epohalnog nalazišta nafte

Povodom otkrića ogromnog ruskog nalazišta nafte na Arktiku, koje se procenjuje čak veće i od nalazišta u Meksičkom zalivu, ruski predsednik Vladimir Putin, izdao je naređenja da vojska u najkraćem roku razmesti trupe sa svim raspoloživim snagama radi zaštite nalazišta od napada i vojne intervencije drugih zemalja.

Konvoj ruske severne flote, koji je dostavio vojsku i opremu za obnovu baze na Arktiku, izveo je protivpožarne vežbe pre nego što će se vratiti kako bi testirao svoje kapacitete i sposobnosti u neprijateljskoj ledenoj okolini.

Vojni zvaničnici prisustvovali su vežbama koje su se održale blizu ostrva Kotelnji, gde se nalazi prva od baza koje će pomagati Moskvi da zaštiti svoje novopronađene resurse.

Cilj kontrolisanja Arktika na vojni način će biti teži nego što zvuči. Grubi uslovi pogađaju ne samo ljude, već i opremu.

Gorivo, motori, municija, pa i sami brodovi, dizajnirani su tako da mogu da funkcionišu na temperaturama ispod nule i da lako podnose habanje.

“Naš glavni cilj je istraživanje i ocena uslova na Arktiku, kao i pogodnost našeg oružja i opreme na udaljenom severu”, rekao je kapetan prve klase, Vladimir Kondratov, komandant grupe brodova Severne flote.

Vežbe su namenjene za testiranje razarača Admirala Lefčenka, glavnog broda ekspedicije, ali i novih zemaljskih trupa. Krstareći projektil je ispaljen sa ostrva Kotelnji kako bi se demonstrirale njihove veštine gađanja dok je posada broda pokazivala koliko dobro može da presreće projektile.

“Gotovo ceo protivvazdušni arsenal broda je testiran: projektili, topovi, ali i puške na palubi”, dojavio je Gazdijev sa lica mesta.

Sledeći deo misije je putovanje od 4.000 kilometara nazad u Severemorsk u severozapadnoj Rusiji, gde je čitava Severna flota stacionirana.

(Webtribune.rs)

KRAJ JEDNE ERE: Zorica Brunclik postala plavuša!

Posle ovoga više ništa neće biti isto.

Zorica Brunclik je promenila boju kose i šokirala sve obožavaoce. Više decenija pevačica je imala ružičastu kosu. Šta ju je navelo na ovaj korak, da li je čula da Kemiš više voli plavuše - ne znamo, ali eto -  jedna era se završila i sada je Zorica plavuša.

Zapanjeni ljudi su komentarisali novi imidž na Facebook profilu i dok su neki bili razočarani, neki su bili oduševljeni, a neki komentarisali da sada liči na Stoju. Šta vi kažete da li Zoka ovim nagoveštava da je vreme za velike promene?

Pogledajte čoveka koji jede najljuću papriku na svetu! – (Video)

Da li volite da jedete ljuto? Očito, to voli i momak sa snimka. Međutim, naleteo je na tvrd orah, odnosno najljuću papriku na svetu, poznatu pod imenom Bhut jolokia. Šta se desilo, pogledajte sami.

(Vestinet.rs)

Zašto izbegavaju oralni seks: Evo pet razloga zbog kojih žena ne želi da vam ga...

Ženama nije lako da zadovolje muškarca "tamo dole", a ako joj to nekada nije smetalo a sada to nerado radi, verovatno je u pitanju jedna od ovih pet stvari.

Evo šta dame odbija od pružanja oralnog seksa

1. Ne kontrolišete ruke

Odnosno, objašnjava seksolog Ava Kadel, gurate joj glavi nadole kada krene da se spušta. Žene ne uživaju kada im glavu tretirate poput lopte. Umesto toga, savetuje, dajte joj kompliment o tome kako je dobra u pružanju oralnog seksa i kako lepo izgleda dok to radi.

2. Ne upozorite je na vreme

Retko koja žena uživa u tome da joj se niz grlo odjednom slije iznenađenje. Partnerku bi prvo trebalo da pitate smeta li joj sperma i voli li da guta i svakako je upozoriti pre no što postignete orgazam. Ptajte je možete li svršiti na nekom drugom delu njenog tela. 

3. Ne vraćate uslugu

Mnogo muškaraca misli da imaju pravo na primanje oralnog seksa, a da nemaju dužnost da vrate uslugu. To je u potpunosti netačno. Ako joj ne pružate oralni seks često, nemojte očekivati isto od nje.

4. Zanemarujete sređivanje

Stidne dlake zadržavaju neugodne mirise, tvrdi Kadel. Nije ugodno videti gusti 'grm' na intimnim delovima muškarca, kao i na ženama. Ako malo uredite stidne dlake, ili ih čak u potpunosti uklonite, daćete joj više prostora i ugodniji miris.

5. Prespori ste

Ako vam treba više od 10 minuta da postignete orgazam od oralnog seksa, vaša bi partnerka mogla odustati od takvog napornog maratona. Ako više vremena provedete u predigri, brže biste mogli svršiti od felacia. Ako predugo vremena provede 'tamo dole', napravite pauzu tako da se sami dirate ili joj predložite da ona to radi, dok vi gledate.

(Alo.rs)

EKSKLUZIVNO UHAPŠEN POLICAJAC: Pozivao na ubistvo Andreja Vučića!

Policajac Dragiša Petković iz Kragujevca, na vest o tome da je Andrej Vučić prebijen, zajedno sa još trojicom iz obezbeđenja, na svom Fejbuk profilu poručio: „Ma trebali da ih ubiju a ne tuku“

KRAGUJEVAC - Kurir nezvanično saznaje da je uhapšen policajac iz PU Krgujevac, jer je pozivao na ubistvo Andreja Vučića, mlađeg brata premijera Srbije Aleksandra Vučića.

Naime, policajac Dragiša Petković, koji je rodom iz Vranja, a zaposlen u PU Kragujevac, na vest o tome da je Andrej Vučić prebijen, zajedno sa još trojicom iz obezbeđenja, na svom Fejbuk profilu je poručio: „Ma trebali da ih ubiju a ne tuku“.

Ovako sramotno ponašanje je još jedan dokaz da je hitno potrebna reorganuzaciju u policiji koju je pokrenuo sadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, a koji je naišao na veliki otpor u pojednim krugovima MUP. Ovaj status na Fejsbuku je dokaz neki pripadnici MUP ne zavređuju da nose uniformu i policijsku značku i da je gvozdena metla potrebna da proradi što pre, kako se ne bi dalje kaljalo ime časnih policajaca u MUP Srbije.

Uniforma i značka nisu za svakoga. A ovog čoveka, koji sebe naziva policajcem, zaslužio je da ga časne kolege stave iza brave.  Takvi ljudi koji pozivaju na nasilje i likvidacije ne zavređuju da čuvaju našu decu.

(Kurir)