Здравко Чолић – Чола, регионални је певач забавне музике који је популаран на целој територији бивше Југославије. Први јавни наступ имао је, сасвим случајно, на такмичењу певача аматера 29. новембра 1967. године у Бијелој код Херцег Новог, где певајући песму Битлса осваја награду публике. У првом делу своје каријере (1968—1972) био је члан група „Млади и лијепи“ „Амбасадори“, „Нови Амбасадори“ и „Корни групе“. Званична соло каријера, започела је 1972. године, када је снимио своју прву песму „Синоћ ниси била ту“. Објавио је 14 студијских албума, у периоду од 1975. до 2013. Године 1973. представљао је Југославију на Песми Евровизије, песмом „Гори ватра“.
Биографија
Здравко Чолић је рођен 30. маја 1951. године у Сарајеву. Отац Владимир му је био официр у милицији, а мајка Стана домаћица. Породица Чолић води порекло из херцеговачког села Влаховићи.Био је голман у јуниорском погону сарајевског ФК „Жељезничар“, али је касније почео да тренира атлетику и на једном такмичењу освојио друго место иза тадашњег репрезентативца Ненада Стекића. Међутим, одустао је пошто више није постизао значајније резултате. Чолић је био талентован за рецитовање и глуму, па је примљен у Пионирско позориште где је учествовао у представама „Дечаци Павлове улице“ и „Кекец и Мојца“.
Музиком се у то време бавио из хобија; ишао је у музичку школу и учио је да свира гитару. Са другом Брацом Исовићем је свирао за пријатеље у парку, а у локалним оквирима су били познати као дует „Чола и Иса са Грбавице“. У другом разреду гимназије, са пријатељем је отишао да проведе празнике у очевој викендици у Баошићима; на предлог пријатеља Чолић се пријавио за такмичење певача аматера у Бијелој. Извео је песму Битлса „Lady Madonna“ и освојио друго место и свој први певачки хонорар. Од своје ране младости постаје члан Савеза комуниста Југославије и Савеза социјалистичке омладине Југославије, а касније бива ишчлањен из дотичних друштвено политичких организација због учесталог непојављивања и неактивности на партијским састанцима и скуповима.
Почетак каријере 1968—1972.
Схвативши да музика може да чини његову каријеру, Чолић се прикључио групи „Млади и лијепи“, а 1969. године је прешао у „Амбасадоре“, које су у то време чинили војни музичари, а једини цивил био је гитариста Слободан Вујовић. „Амбасадори“ су временом добијали све више понуда за наступе, што војни музичари због својих обавеза нису могли да испуне, па су 1970. Чолић и Вујовић основали „Нове амбасадоре“. „Нови амбасадори“ су тог лета са „Индексима“ свирали у Дубровнику месец дана. На фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ „Нови амбасадори“ су са песмом Зденка Руњића „Плачем за твојим уснама“ освојили седмо место, а песма је постала веома слушана.
У то време Чолић је добио понуду да вежба са „Индексима“ и буде потенцијална замена у случају да Даворин Поповић напусти групу. Неколико пута је и наступао са њима. Како се песма „Плачем за твојим уснама“ продала у изненађујуће великом тиражу, успеси „Амбасадора“ су скренули пажњу Корнелија Ковача на Здравка Чолића и он га је позвао да постане певач „Корни групе“ уместо Даде Топића. Чолић је у то време био студент прве године Економског факултета у Сарајеву, али је ипак 10. септембра 1971. године дошао у Београд. У „Корни групи“ је остао шест месеци и за то време снимио три песме („Госпа Мица газдарица“, „Кукавица“ и „Погледај у небо“), а затим се вратио у Сарајево и наставио студије.
На фестивалу „Ваш шлагер сезоне“ 15. априла 1972. године Чолић је извео песму Кемала Монтена „Синоћ ниси била ту“. Ту је песму првобитно требало да отпева Јосипа Лисац, али је она одустала. Чолић је освојио треће место по избору публике и награду за интерпретацију. Од тог момента званично је почела његова соло каријера.
Постави коментар