Krvava takmičenja na tajnim lokacijama u okolini Beograda. Odabran krug ljudi kladi se na krvave borbe u kojima nema pravila.
Dva mišićava borca u ringu, oko njih napaljena masa, dok momak sa cigaretom u ustima prikuplja novac za klađenje. Buka je sve jača, a borci onako krvavi udaraju se gotovo do smrti jer nema nikakvih pravila. Posle brutalnog dvoboja, jedan od njih pada i gubi svest.
Pobednik skače u masu koja je u delirijumu i odmah dobija 1.500 eura za pobedu. Poraženog, pretučenog gotovo na smrt, iznose iz ringa… Ovo nije scena iz nekog američkog akcionog filma, već samo jedna od brojnih ilegalnih borbi u Srbiji.
Magacini kao arene
Borbe na crno u kojima se borci u improvozovanom ringu biju na tajnim lokacijama, i to samo za odabran krug ljudi, poslednjih nekoliko godina su za pojedince u Srbiji dobar izvor zarade, ljali i zabave. Umesto borbi pasa i petlova, sada su primat uzele borbe ljudi.
U tučama učestvuju borci iz različitih borilačkih sportova, sve dešava u strogoj tajnosti, najčešće na periferijama, u napuštenim objektima ili čak podrumima napuštenih kuća. Pravila u ringu skoro da i nema, jer je cilj da borba bude što krvavija i brutalnija.
- Borbe se organizuju nekoliko puta mesečno, a lokacije su strogo čuvana tajna, poznata uskom krugu ljudi. Da bi učestvovao u borbi, borac mora da uloži između 1.500 i 2.000 eura u zavisnosti od „pravila“ u ringu – da li se biju goloruki, sa rukavicama, da li se meč prekida ili se biju do gubitka svesti… Ove borbe su izvor zarade mnogima, kako onima koji se klade, tako i organizatorima, pa i samim borcima – priča naš sagovornik.
Na području Beograda nelegalne tuče su se do sada organizovale u prigradskim naseljima Šimanovci, Batajnica, Ugrinovci,… U ring najčešće ulaze bokseri i kok-bokseri, MMA borci, Ultimat-fajteri, a nešto ređe džudisti i karatisti…
- To su krvave i brutalne borbe gotovo do smrti. Borci se biju dok jedan ne padne i ostane bez svesti. Koliko se puta desilo da potpuno izlomljeni i izubijani završe u Urgentnom centru. Znam za slučaj kad je jedan čovek ostao bez oka, a mnogi su završili sa teškim povredama. Ipak , u bolnicu ih nose samo u najtežim slučajevima. Mnogo češće se o njihovim povredama pobrine lekar, koji je angažovan da bude prisutan prilikom borbi, za honorar od nekoliko stotina eura, uz obavezu ćutanja – otkriva izvor Naših novina.
Naše novine su na više mesta dobile potvrdu da se borbe na crno u Srbiji organizuju poslednje tri-četiri godine za određen broj ljudi među kojima su najčešće ljubitelji nasilnih i krvavih borbi, osobe iz krminalnog miljea, novokomponovani bogataši, ali i deca tajkuna.
Zid ćutanja
Pokrajinska sekretarka za sport Marinka Čobanu potvrdila je da i ona ima saznanja da u Srbiji ima mečeva na crno, da je za to čula, ali da na žalost nema dokaza.
- Još prošle godine sam čula za nelegalne borbe, ali nisam uspela da saznam kada i gde jer postoji zid ćutanja. Ali to je sada već javna tajna, jer znate vi i zja i još deset ljudi je čulo za to. Ali niko se ne usuđeje da se uhvati u koštac s tim – upozorava žena koja je prošle godine tražila čak ukidanje MMA pozivajući se na Zakon o sportu, prema kojem je zabranjeno organizovati borbe bez pravila ili borbe u kavezu.
S druge strane, Aleksandar Radosavljević, MMA šampion i trener, tvrdi za Naše novine da iskreno sumnja da se u Srbiji organizuju nelegalne borbe i da prvi put čuje za to.
- Čuo sam za borbe pasa, ali za borbe ljudi nisam. Da je toga bilo, takve priče bi i do mene došle – rekao je Radosavljević.
Izvor: (Naše novine)
Постави коментар